О књизи: година / - А ево наше лепоте! - Варја упија топле загрљаје своје мајке и прелази кућни праг. - Да није било матуре мог брата, не зна се када бих стигао! Дођите брзо, имамо госте! - Гости? - Варја подиже обрве. - Ниси ме упозорио. - Твој пријатељ је свратио успут! Тата је рекао да га познаје! - цвркуће мама. - Веома фин момак! Никад ниси причао о њему! Али мајчине речи нестају у позадини, а њено срце се утростручи када чује његов дубоки глас: „Месецима сам био далеко на селу. Зашто је овде?! То је шала?!! бр. Није могао тако брзо. Уосталом, још није време...